Pilonidalna bolest ili pilonidalni sinus (urasla dlaka), klinički se prezentira kao drenirajući sinus ili akutna gnojna kolekcija u području trtice. U osnovi, radi se o cisti u kojoj se nalazi gomila dlaka. Interesantno je da postoje neslaganja u vezi s pitanjem da li su pilonidalne ciste urođene ili stečene, mada vlada mišljenje da su stečene, jer u većini slučajeva uzrok gnojenja je iritacijai urastanje dlake u duboke strukture s posledičnom infekcijom.

Problem se češće javlja kod muškaraca. U preko 90% slučajeva obole muškarci, a osobito oni sa izraženom dlakavošću na interglutealnoj brazdi u trtičnom delu leđa. Bolest se obično prvi put javi u pubertetu kada se rast dlaka i aktivnost lojnih žlezda pojačavaju.

Klinička slika

Pilonidalna cista je obično asimptomatska sve dok se ne inficira i zagnoji. Kada se jave simptomi, slični su znacima akutnog apscesa , tj. lokalizovane gnojne infekcije.

Upalni proces može se smiriti ili dalje napredovati s najčešćim završetkom - spontanim probojom gnoja kroz kožu ili hirurškim putem - incizijom i drenažom. Nakon drenaže, gnojenje može u potpunosti prestati. Ipak, češće se povremeno drenira (curi) kroz jedan ili više sinusnih otvora na trtičnom delu tela (kičme).

Pri pregledu nalazimo jedan ili više fistuloznih kanala, najčešće u središnjoj liniji, ređe ekscentrično u koži na krstima. Često se mogu primetiti dlake koje proviruju iz sinusnog kožnog otvora. Sonda se može uvesti kroz otvor u cistu u dubinu od nekoliko milimetara do više centimetara. Osim toga na koži postoji najčešće otok i crvenilo, a ista je bolna na dodir. Pri dodiru i pritisku iz otvora na koži izlazi gnoj,a moguće i da se pojave dlake i različit ćelijski detiritus. Dijagnoza je jasna - očevidna. Postoje, doduše, klinička stanja koja liče na ovu bolest, ali ih je lako isključiti. Preporučuje se sinusografija - rendgensko snimanje šupljine ciste da bi se ocenila ekstenzivnost procesa i eventualna komunikacija sa okolnim organima, prvenstveno debelim crevom, što značajno menja dijagnozu, lečenje i prognozu.

Komplikacije i lečenje

Nelečene pilonidalne infekcije se mogu razviti u višestruke, dugotrajno drenirajuće sinuse, a izuzetno retko nastaju maligne promene. U akutnoj fazi, lečenje se sastoji u ambulantnoj drenaži nakon hirurške incizije. Dakle, cilj je sanirati gnojni proces i često sondom izvaditi uzrok upale - urasle dlake koje delujući kao kao strano telo, održavaju infekciju.

Postoji više vrsta hirurških metoda lečenja, a suština je da se obolelo tkivo mora odstraniti uz koliko je moguće, poštedu same kože.

Ukoliko postoji komunikacija sinusa i debelog creva onda je operacija teža i komplikovanija i podrazumeva fistulektomiju, tj. nalaženje i podvezivanje kanala koji povezuje debelo crevo sa sinusom. Ukoliko komunikacije ne postoji, operacija je mnogo lakša i podrazumeva eksciziju , tj. hirurško isecanje bolesnog, upaljenog tkiva. Posle uklanjanja obolelog tkiva, možemo se odlučiti za otvorenu ili zatvorenu metodu. To najčešće zavisi od jačine upale. Razlika je u tome da nakon otvorene metode pacijent dolazi na svakodnevna previjanja dvadesetak dana, dok nakon zatvorene metode rana mnogo brže zaraste, ali postoji mogućnost recidiva, tj. povratka bolesti.