Kila, hernija ili bruh, u narodu, su oboljenja koja su jako česta u populaciji. Zastupljenost varira u zavisnosti od pola, rase i podneblja, ali se smatra da se oko 20 do 25% ljudi ima ovo oboljenje. Muškarci imaju kilu mnogo češće od žena zbog oblika karlice.

Kile prednjeg trbušnog zida su oboljenja kod kojih dolazi do prodora trbušne maramice i trbušnih organa iz trbuha pod kožu, kroz urođeno ili stečeno oslabljena mesta na trbušnom zidu. Slaba mesta prednjeg trbušnog zida su ingvinalni (preponski) region obostrano, umbilikalni ili predeo pupka, predeo bele ili srednje linije trbuha i Spigelov polulučni predeo. Na ovim mestima koja su prirodno slabe tačke prednjeg trbušnog zida usled dodatnog slabljenja muskulofascijalnih struktura ili pojačanog intraabdonimalnog pritiska, a nekada i genetske predispozicije i drugih faktora, dolazi do prodora masnog tkiva, trbušne maramice i nekih trbušnih organa i njihovog pozicioniranja na mesto koje im ne pripada, tj. van trbuha potkožno.

Kile mogu biti spoljašnje (na trbušnom zidu) i unutrašnje kile koje nastaju u trbušnoj duplji. Primer unutrašnje kile je hijatus hernija ili želudačna kila kod koje dolazi do prodora dela ili celog želudca iz trbušne u grudnu duplju kroz proširenotvor na dijafragmi.

Kile mogu biti urođene ili stečene.

Urođene kile se dijagnostikuju kod dece već neposredno po rođenju ili u ranom detinjstvu. Manifestuju se otokom preponi ili na pupku pri plaču i naprezanju deteta.

Incizione kile na prednjem trbušnom zidu nastaju na mestima reza od prethodnih operacija.

Prema regionu u kom se javljaju, mogu se podeliti na:

• ingvinalne
• femoralne
• umbilikalne
• kile bele linije ili epigastrične kile
• Spigelove kile

Recidivne kile su one koje nastaju na mestu na kojem je kila već operisana.

Klinička slika

Pacijenti sa kilom imaju nekada jasne, a nekada nejasne simptome. Najčešće dolazi do potkožnog otoka i bola u predelu gde je kila, a postoji i neprijatnost. Pri naporu se otok povećava, a po prestanku napora ili u ležećem položaju otok splasne. Nekada se otok ne vraća, a nekada otok i ne mora da postoji jer se kilna kesa i sadržaj nalaze između mišića trbušnog zida, pa pacijent oseća samo bol i neprijatnost u određenom regionu, a spoljašnjih manifestacija nema. Ukoliko se u kilnoj kesi nalazi neki organ, onda kila može davati simptome od poremećene funkcije tog organa. Tako na primer, ukoliko je sadržaj kilne kese rog mokraćne bešike, kila će davati i simptome  oboljenja bešike, tj. može se pojaviti otežano mokrenje, peckanje pri mokrenju i sl. te pacijenti mogu pomisliti na bolest prostate. Ukoliko je sadržaj kilne kese slepo crevo, pacijenti nekada imaju sve simptome upale slepog creva. kada su tanka creva sadržaj kilne kese, kila može davati i često daje simptome ileusa, tj. splet creva. Nekada se pacijenti javljaju sa jakim bolom u trbuhu i simptomima spleta creva, a hirurg tek detaljnim pregledom ustanovi da se radi o ukleštenoj kili. Ingvinalna kila sa leve strane često kao sadržaj kilne kese ima sigmu, tj deo debelog creva, što se odražava na redovnost stolice, tj. pacijenti tada imaju često zatvor. Neki pacijenti imaju kilu godinama. Nose pojaseve i zadovoljni su jer nemaju komplikacije. Međutim to nije dobro jer se nikada ne zna kada će komplikacija da nastane.

Najčešće komplikacije su: uklještenje, zapaljenje, stvaranje sraslina i ruptura kile. Komplikacije su potencijalno jako opasne.

Da li kilu operisati ili ne, i zašto?

Kila je isključivo hirurško oboljenje. Nikakvi lekovi ili pomagala ne mogu dovesti do izlečenja. Pojasevi dovode do komplikacija kao što su, sraštenja i zapaljenja, a nekada i do uklještenja kila.

Kakve operacije kila postoje?

Operacije kila se mogu svesti na klasične i laparoskopske. Kod klasičnih operacija kile postoji jedan rez, a kod laparoskopskih tri manja reza. Laparoskopske se rade u opštoj anesteziji, dok se klasične operacije mogu raditi i najčešće se rade u lokalnoj ili regionalnoj anesteziji. Rad u ovim vrstama anestezije je velika prednost jer se izbegavaju opasnosti opšte anestezije, pogotovu za pacijente u starijim godinama. Ove vrste anestezije su neškodljive i mogu se primeniti kod pacijenata sa kardiovaskularnim i respiratornim oboljenjima. Tako danas operišemo veliki broj jako starih pacijenata koji su ranije bili osuđeni da žive sa ovom bolesti. Posle ovih operacija, pacijent istog dana ili sutradan ide kući. To je takozvana jednodevna hirurgija kila. Pri klasičnim i laparoskopskim operacijama se ugrađuju mrežice. To su protetski materijali koji nam pomažu da pacijent postoperativno praktično nema bolove ili su oni jako slabog inteziteta i da se kile posle operacije ne vraćaju, tj. da procenat recidiva praktično zanemarljiv.